Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

Из штампе је изашао први број годишњака Архива Војводине под називом "Археон". Уместо уобичајеног приказа доносимо интервју са уредницима првог броја часописа Борисом Булатовићем и Драганом Катић. Извор: Архив Војводине

 

ПРВИ БРОЈ ЧАСОПИСА АРХЕОН

 

Интервју са уредницима првог броја часописа Археон (Борис Булатовић и Драгана Катић)

Аутор интервјуа: Љиљана Бубњевић

 

Због чега назив Археон? – Назив Археон настао је од старогрчке речи αρχαίοςу значењу старо, а будући да сама дефиниција архива као установе асоцира на стара документа, изворе који нам помажу да на аутентичан и исправан начин сагледамо прошлост, сматрали смо да би такав наслов био адекватан.

 

Каква је концепција часописа? – Часопис је подељен на засебне сегменте који обухватају чланке из области архивистике, историографије, културне баштине, затим прилоге и грађу, текстове који се односе на конзервацију и рестаурацију, као и извештаје о активностима архива и приказе књига и изложби.

Opširnije: Представљамо први број часописа "Археон" Архива Војводине

 

 

KREC0 PILIOVIC

 

У фебруару 2014. године за време грађанских немира у Сарајеву, када је запаљен Архив Босне и Херцеговине, страдала је у архивском наслеђу и Збирка поклона и откупа. У њој се налазио аутограф „Животописа“ Пере Креце, војводе из Српског устанка у Босни 1876–1878. године. У Историјском архиву у Сарајеву налази се, латиничним машинописом прекуцани текст, мемоарског списа Пере Креце. Тај текстуални облик Крециних мемоара користили су Бранко Ћопић и Иво Андрић као извор за сижее својих књижевно-историјских написа. Перо Крецо је рођен у Варцар Вакуфу (данас Мркоњић Град) 1846, а умро је у Босанском Петровцу 1907. године. Делови његовог текста су објављивани бањалучком у часопису „Развитак“ 1910. године, а ово је по први пут да су комплетни мемоари трговца, војводе и угледног грађанина Босанске Крајине Пере Креце угледали светлост дана. Приређивачи својеручног Крециног „Животописа“ и аутори пропратних студија су историчари др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве из Београда и доц. др Бошко Бранковић са катедре за Националну историју новог века Филозофског факултета у Бањалуци. Рецензије овог дела значајног за друштвену и политичку историју Босанске Крајине друге половине 19. века, етнографију, антропогеографију и историју језика су потписали мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, продекан Филозофског факултета у Бањалуци проф. др Горан Латиновић и доц. др Боривоје Милошевић.

Обрад Унчанин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Из штампе је изашла књига „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве из Београда. Књига кроз 22 засебне расправе покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом светском рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“.

Opširnije: Радован Пилиповић, Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној...

У Архиву Српске Православне Цркве у Београду сачувана је документација из 1836. године и каснијих година у континуитету. Они предмети који припадају фонду Конзисторије митрополије београдске управо су везани за административне напоре и покушаје митрополита Петра Јовановића да црквена управа у Кнежевини Србији буде заснована и спровођена у духу црквених канона. Година 1836. је, према томе, почетна година архивског пословања у савременој Српској Православној Цркви. Фонд Конзисторија Митрополије београдске (1836–1918) јесте једно од значајнијих документарних изворишта за писање и проучавање српске црквено-народне историје.У хронолошки најстаријим слојевима фонда, онима који потичу из 1836. године, као и из година које се непосредно настављају, налазимо занимљиве званичне статистике црквеног живота и мисије. Црквена управа – митрополит, али и епископи Епархија су желели сигурне податке са терена. Те бројке су се тицале: броја крштених, венчаних и умрлих душа, затим прихода и расхода манастира и парохија. Седнице Конзисторије (које су сачуване у записницима) бавиле су се питањима свештеничке дисциплине, брачног права, али и оним другим предметима пастирско-канонског опсега.

Opširnije: Радован Пилиповић, Уз изложбу "Крагујевац и околина у документима Архива Српске православне цркве...

spcАрхив Српске Православне Цркве је приредио своју редовну годишњу изложбу на тему Српска Православна Црква и руска емиграција (1920-1940). Изложба jе отворена у Дому Војске Србије (Ул. Браће Југовића 19) у четвртак 31. марта 2016. године у 13 часова.

Ова архивистичка изложба се састоји од 121 експоната (докумената, фотографија, плаката, летака и новина). Изложба је посвећена 80-годишњици упокојења великог руског архијереја, митрополита кијевског и галицког и предстојатеља Руске Православне Заграничне Цркве Антонија Храповицког (1863-1936).

Opširnije: Изложба архивских докумената „Српска Православна Црква и руска емиграција (1920-1940)"

   
© 2019 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA