Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

 

Архивистичко друштво Србије последњих година улаже велике напоре у промовисање и унапређење архивске струке у земљи. Поред редовног издавања Архивског гласника, организовања стручних саветовања на Тари, као и бројних радионица на актуелне теме из домена архивистике и архивске праксе, Друштво се након вишедеценијске паузе вратило и старој доброј пракси организовања стручних екскурзија за своје чланове.

 

Ове 2018. године у периоду од 13. до 17. маја, колеге Историјских архива из Ниша, Лесковца, Зајечара, Крушевца, Краљева, Зрењанина, Београда, као и Архива Србије, имали су прилику да посете Архив Републике Словеније у Љубљани и Архив Српске православне црвене општине у Трсту.

 

Првог дана стручне екскурзије (14.маја) организована је посета Архиву Републике Словеније, који се налази у ужем центру Љубљане. Смештен у Палати Грубер, барокном здању из XVIII века и само представља споменик културе. Посебно је било интересантно видети како су успешно усклађене потребе савремене архивске службе са унутрашњошћу старе Палате Габријела Грубера. Реновирањем украса на степеницама и у собама, као и рестаурацијом капеле са иконостасом и Херлеиновим фрескама на степенишној куполи, успешно је сачуван бисер барокне уметности Љубљане.

 

Колеге Архива Словеније упознале су нас са количином грађе и врстама фондова и збирки које чувају. Према последњим подацима у Архиву је смештено 26.865 дужних метара архивске грађе (на папиру, пергаменту, микрофилму, филмској траци и другим медијима). Грађа је класификована и распоређена у 1.901 архивском фонду и збирци. Најстарији сачувани документ представља фрагмент пастирског текста из прве половине IX века. Поред писане грађе, Архив чува и колекцију словеначких документарних, играних и анимираних филмова почевши од најстаријег из 1905. године.

 

Након званичног пријема домаћина и поздрава председнице Архивистичког друштва Словеније Хане Хабјан, архивисти из Србије су се упознали са основним информацијама о стању у словеначким архивима и њиховом раду, обишли читаоницу, депое, лабораторију за конзервацију и књиговезницу, где су у непосредном разговору могли да размене искуства са словеначким колегама.

 

Током посете уочили смо неколико занимљивих ствари. У изложбеним витринама, испред читаонице, сваког месеца истиче се документ месеца, који се налази и на званичном сајту Архива Републике Словеније, који се дневно ажурира, тако да је и наша посета забележена на сајтуhttp://www.arhiv.gov.si/si/medijsko_sredisce/novica/6013/ као и на FB страници.

 

Оно што посебно желимо да истакнемо, јесте чињеница да је Владе Републике Словеније још 2010. године дефинисала Стратегију развоја Јавног електронског архива Словеније, увођењем система е-ARH.si. Овај систем имплементиран је, како у Архив Републике Словеније, тако и све регионалне архиве: Регионални архив Копар, Покрајински архив Марибор, Покрајински архив у Новој Горици, Историјски архив Цеље, Историјски архив Љубљана и Историјски архив Птуј. Е-ARH.si представља јединствену базу података која је намењена е-архивирању на територији целе Словеније. Укључује поступке за преузимање архивског материјала (дигитализованог и у изворно дигиталном облику) из надлежне јавне архиве, њено даље професионално обрађивање, дугорочно одржавање у складу са важећим законима и даље коришћење. Захваљујући томе омогућено је прикључивање разним пројектима Европске уније, Архивском порталу Европе (APEx), пројектима ICARUS-a, и др.

 

Оно на шта треба посебно скренути пажњу, и можда применити и код нас, јесте чињеница да је комплетна архивска мрежа Републике Словеније под директном надлежношћу Министарства културе, без обзира ком нивоу архив припада.

 

Након званичне посете Архиву, уследио је индивидуални обилазак културно историјских знаменитости Љубљане: Тромостовје, Прешернов трг, Змајски мост, катедрала Св. Николе, Конгресни трг, Љубљанска филхармонија, позоришта, музеји, римске ископине, здања која је пројектовао архитекта Јоже Плечник, као и Љубљански град. Архивисти Историјског архива Београда су посетили и Српску православну цркву светих Ћирила и Методија испред које се налази споменик Вуку Караџићу, поклон Града Београда из 2016. године.

 

Другог дана стручне екскурзије (15. маја) уследио је одлазак до Трста, посета Храму Св. Спиридона Чудотворца, Архиву Српске православне црвене општине у Трсту и Дворцу Мирамаре.

 

Испред Храма Светог Спиридона архивисте из Србије дочекао је протојереј – ставрофор Рашко Радовић, архијерејски намесник за Италију. Током обиласка цркве присутне је упознао са њеним историјатом, као и данашњим положајем Српске заједнице у Трсту. Након пригодног освежења, архивисти су обишли депое Архива Српске православне црвене општине у Трсту, где их је колега Петар Росић, виши архивиста Архива Србије, као један од чланова тима који је сређивао ову архивску грађу, упознао са динамиком рада на њеном сређивању које је започето још 1982. године и са процесом дигитализације који се спроводи од 2014. године.

 

Петар Росић је такође колеге, током неформалне шетње Трстом, упознао са историјатом палата угледних српских породица које су имале значајну улогу у привредном животу и урбанистичком развоју Трста, као и у добротворном раду, у периоду од 1751. до 1914. године, а које се налазе у самом центру града.

 

Након индивидуланог разгледања културно-историјских знаменитости Трста: римског позоришта, лапидаријума, цркви из периода XII-XVI века, тврђаве и катедрале Сан Ђусто, као и других знаменитих објеката и тргова, организован је и факултативни обилазак двораца Мирамаре.

 

Ово импресивно здање на самој обали Јадранског мора, настало је по пројекту бечког архитекте Карла Јункера. Грађен је између 1856. и 1860. године, као поклон Максимилијану Хабзбуршком, надвојводи Аустрије и његовој супрузи Шарлоти од Белгије - будућим цару и царици Мексика. Сам дворац, данас претворен у музеј, окружен је парком површине 22 хектара, који је познат по великом броју и разноврсности биљних врста.

 

Последњи дан стручне екскурзије (16. мај) био је предвиђен за посету Бледу и Загребу.

 

У току преподнева архивисти су обилазили Бледско језеро, Жупску цркву светог Мартина и искористили прилику да уживају у природним лепотама овог бисера Словеније, уз чувене Блејске крем–шните и кафу. Најодважнији су се попели до једне од најстаријих тврђава у Словенији - Бледског града. Овај замак уздиже се на 130 метара високој литици изнад језера. У писаним изворима први пут се помиње још 1011. године, када га је немачки краљХенрик II поклонио бриксеншком бискупу Аделберону.

 

На повратку за Београд, у касним поподнвеним часовима, направљена је двочасовна пауза у Загребу која је архивистима оставила довољно времена да обиђу уже градско језгро: Трг Бана Јелачића, Горњи град са Црквом Св. Марка, Каменита врата, Кулу Лотршчак, Загребачку катедралу итд. Архивисти Историјског архива Београда искористили су прилику да се сретну и са хрватским колегама са Института друштених наука - Пилар у Загребу и размене искуства.

 

И на крају, захваљујемо се колегама из Ниша, Лесковца, Зајечара, Крушевца, Краљева, Зрењанина и Београда који су својим ведрим расположењем допринели да ова екскурзија протекне у веселој и позитивној атмосфери. Посебно се захваљујемо иницијаторима, као и организаторима, а пре свега колегиници Невени Нели Карабашевић из Историјског архива Ниш, за велики ентузијазам, професионалност, труд и беспрекорну организацију.

 

Мирјана Обрадовић, архивски саветник ИАБ

 

Зорица Нетај, виши архивиста ИАБ

 

AS 1

 

AS 2

 

AS 3

 

palata gopcevic 1

 

palata gopcevic 2

 

trst 1

 

trst 3

 

trst 2

 

BLED

BLED1

 

DVORAC MIRAMARE

 

MIRAMARE 1

 

MIRAMARE 2

 

TRST 2

 

TRST

 

   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA