Разлози тешких оштећења архивске грађе су углавном у лошим смештајним условима. Овде не мислимо само на архивску грађу смештену у депоима Архива, већ и на архивску грађу у настајању регистратурама где се она ствара. Често се таква грађа смешта у неадекватним просторијама (таванским или подрумским) склоним прокишњавању или плављењу. Архивску грађу би требало чувати у строго контролисаним условима. Просторије у којима се чува морају бити суве чисте и проветрене. Оптимална влажност просторија је 40-50%, а не би смела прећи 75%. Оптимална тепература је 18-22ºЦ, а прихватљива је до 28ºЦ . Такође мора бити заштићена од јаке светлости, прашине, утицаја различитих гасова из спољашње средине и сл. Нажалост, сведоци смо наглих климатских промена температуре и влаге, наглих и обилних падавина које доводе до честих и неконтролисаних поплава . Угрожени су како природна тако и културна добра ( покретна и непокретна).

Уколико дође до промена прописаних услова под којима се чува архивска грађа, пре свега влажности и температуре, она постаје одлична подлога за развој бактерија и гљивица (Fungi). Уколико при томе изостане неблаговремена реакција примене мера превентивне заштите, долази до убрзаног развоја микроорганизама.

   Бактерије су једноћелијски организми, чија се класификација обавља према морфологији ћелија, као и бактеријских колонија које настају размножавањем на чврстим подлогама. Најчешће се размножавају простом деобом.. Колоније постају видљиве на подлози, у овом случају на папиру. Колоније могу бити различитих облика, правилних и неправилних. Такође боје папир различитим бојама у зависности од врсте која је присутна: црвене, мрке, жуте, беле и сл. Битно са становишта архивске грађе је напоменути да су бактерије прилагодљиве различитим условима средине. Могу да живе у условима са присуством кисеоника (аероби), без присуства кисеоника (анаероби), као и индиферентне на кисеоник (факултативно анаеробне). Развијају се у влажној базној или неутралној средини. Кисела средина им не одговара. Продукти њиховог метаболизма су: угљендиоксид, органске киселине, кетони, алдехиди, алкохоли и сл. што доводи до разградње целулозе која је основна сировина за производњу папира. Неке од најчешћих врста бактерија које можемо наћи на архивској грађи су различите врсте Cytophaga, Spirochaeta, Cellulomonas, Bacillus.

   Гљивице (Fungi) су сложеније грађе од бактерија. Један од начина размножавања је бесполним путем стварањем спора. Из спора настају хиве, а више хифа гради мицелијум који је видлљив на површини. Развијају се и у базној и киселој средини уз присуство кисеоника, присуство или одсуство светлости. Продукти метаболизма су ензими који разлажу целулозу. До сада је изолован велики број гљивица са различитих докумената, а најчешће су то разне врсте из родова: Stachybotrys, Stemphylium, Penicillium, Aspergillus, Trichoderma, Alternaria, Chaetomium, Cladosporium, Botryotrichum, Sepedonium, Verticillium, Cephalosporium, Fusarium.

На хартији зараженој гљивицама, боја потиче како од самих врста гљивица тако и од продуката метаболизма.

  

Уколико на архивској грађи дође до микробиолошких оштећења неопходно је приступити њеном чишћенју и заштити. Сва грађа са видљивим микробиолошким оштећењима, као и она на којој нису видљива оштећења, а била је у додиру са оштећеном грађом, мора бити подвргнута процесу дезинфекције. За дезинфекцију се, зависно од могућности и опремљеноти лабораторије, користе различита хемијска средства и као делотворни су се показали: салициланилид,формалдехид, пентахлорфенол, етиленоксид и тимол.

У Архиву Југославије се углавном користи тимол. Тимол је чврста, безбојна материја , оштрог и карактеристичног мириса. Топи се на температури 49-50ºЦ. Не раствара се у води, али се раствара у алкохолу. Показало се да је добар бактерицид, фунгицид и инсектицид. Може се користити за сву штампу, рукописе, цртеже, књиге. Једино слике рађене уљима не смеју бити третиране тимолом. Углавном је јак алерген, али правилним руковањем и заштитом, прилично је безопасан за људе.

Приликом рада на конзервацији и рестаурацији докумената из фонда -Министарство социјалне политике и народног здравља КЈ, АЈ-39, пронађен је одређени број докумената са тешким микробиолошким оштећењима. По свему судећи документа су била поквашена, што је довело до тешких микробиолошких оштећења.

    Сл. 1: Листови са тешким микробиолошким оштећењима

Листови су са тешким оштећењима. Плесни су ушле дубоко у структуру папира што је потпуно променило његову боју и квалитет.   На деловима где су видљиве колоније папир се распада и на најмањи додир. Делови на којима се је још нису развиле колоније је такође постао слаб и крт и лако ломив. Након обележавања листови су стављени у комору за дезинфекцију.

 

                      Сл.2: Комора за дезинфекцију тимолом

Комора се може направити од неког ормара, или кутије која се може херметички затворити. На дну коморе је постављена сијалица (40-100w), а изнад ње на удаљености 5-10 цм у лабораторијску посуду сипају се кристали тимола. Укључи се сијалица на 2 сата и кристали тимола сублимују у пару. Након тога сијалица се искључи на 24 сата. Поступак се понавља више пута у зависности од оштећења. Како су колоније биле суве, поступак је трајао недељу дана. Након третмана у комори логично је било приступити механичком чишћењу меком четком и различитим врстама гумица, употребом благе шмиргле и сл. Обзиром да су се ови листови распадали на додир, та врло битна фаза у конзервацији је само делимично урађена на деловима где није било колонија. Постојала је опасност да се изгубе делови текста, а овде је најбитније стопирати даље пропадање и сачувати информацију. Након ове фазе, да би се бар мало повратила еластичност хартије, листови су постављени у заштитне мрежице и лагано натопљени водом у којој је растворен неутрални сапун. На крају су листови благим млазом воде испрани. Након сушења урађена је неутрализација средством које се користи у конзервацији под трговачким називом Bookkeeper.

Ламинација ( машинска рестаурација) је поступак којим се тешко оштећени листови ("мртав материјал") помоћу термопластичних фолија и дејством топлоте и притиска ојачавају. Преко листа који се ламиира стави се у полиетиленска фолија, а преко ње јапански папир. Крајеви листова се ухвате лемилицом. Овај такозвани сендвич се постави између силиконског папира или пауса, а потом у прешпан картон. На температури од 100-120º Ц и под притиском, полиетиленска фолија са јапанском хартијом се делимично утапа у лист а делимично остаје на површини.   Како ламинација спада у иреверзибилне поступке рестаурације, препоручује се само за најтеже облике микробиолошких оштећења или оштећења насталих у пожарима и сл. кад се папир буквално распада.

      Сл. 3: Листови након ламинације

На овај начин листови су сачувани од даљег пропадања и што је најважније текст је остао читљив. Углавном сва искуства наводе на то да су превентивне мере најбољи вид заштите. Благовременом превентивном заштитом смањена је могућност инфекције архивске грађе, али и уколико до ње дође мања је могућност даљег ширења.

 

Литература:

Славољуб Стајић, Микробиологија са паразитологијом, Сарајево 1980.

Др Радивоје Мариновић, Основи микологије и лихенологије, Београд 1991.

Др Вера Радосављевић, Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд 2000.