Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

Proizvođači metalne opreme za arhive  

   

 

 

            Током 2015. године архивима у Србији била су достављена два упитника:

1. Упитник о хигијенским условима у архивима и

2. Упитник о обољењима архивских радника.

Циљ је био да се утврди реално стање хигијенских услова и степен спровођења хигијенских мера у архивима, као и утицај истих на здравље запослених. Редовним и темељним спровођењем хигијенских мера у просторијама архива драстично се смањује присуство прашине, а самим тим и спора микроорганизама, које су њен саставни део. На тај начин се елиминише или бар умањује могућност настанка оштећења документације, као и појава и развој обољења запослених, насталих деловањем превасходно микроорганизама, али и прашине. Број врсти и концентрација микроорганизама у архивима већа је од просечне, због саме природе грађе која на себи носи споре различитих гљивица и бактерија и представља погодно тле за њихов раст и развој. Из тог разлога хигијенске мере у архивима треба да су на вишем нивоу него у осталим установама, а њихово спровођење редовно, темељно и безрезервно.

            Под хигијенским мерама подразумева се следеће:

1. Свакодневно чишћење подова и намештаја мокром крпом са дезинфекционим средством или, евентуално, помоћу усисивача са специјалним филтером. (Обични усисивачи и метле само усковитлају прашину и споре микроорганизама, и равномерно их распореде.)

2. Одржавање хигијене руку помоћу течног сапуна, дезинфекционог средства и папирних убруса за једнократну употребу пре и после сваког контакта са документацијом. (На овај начин се штите и документација и запослени. Обичан сапун и памучни пешкири задржавају микроорганизме на себи, доприносећи њиховом ширењу.)

3. Коришћење заштитне опреме током рада, нарочито приликом контакта са зараженом документацијом или током боравка у контаминираној просторији/депоу. (Заштитну опрему чине радна/заштитна одела, маске и рукавице за једнократну употребу, заштита за косу, очи и уши, а по потреби и заштитна обућа.)

4. Држање радних мантила одвојено од друге одеће и личних ствари и прање истих о трошку установе. (Радне мантиле ни у ком случају не треба носити кући нити их прати са осталом одећом. На тај начин ствара се могућност ширења микроба, што представља здравствени ризик за чланове породице.)

5. Држање, конзумирање и употреба хране, пића, цигарета, лекова и козметике у посебно за то одређеним (друштвеним) просторијама. (Никако у радним просторијама.)

6. Редовна превентивна дезинфекција (парама формалдехида) свих просторија у архиву два пута годишње, на пролеће и јесен, када су услови за развој микроорганизама најповољнији.

7. Забрана држања тепиха и цвећа у саксији. (Теписи представљају депое спора микроорганизама, одакле се они лако расејавају, а често прање и дезинфиковање тепиха није практично. У земљи саксијског цвећа може доћи до развоја патогених микроба.)

8. Редовни лекарски прегледи свих радника у архивима, најмање једном годишње, о трошку установе.

УПИТНИК О ХИГИЈЕНСКИМ УСЛОВИМА У АРХИВИМА

Упитник о хигијенским условима у архивима односи се управо на побројане мере. Упитник је био достављен 31 архиву из архивске мреже Србије. Одговорило је њих 9, односно 29%. На основу обрађених података, донесени су следећи закључци:

1. Ниједан архив не поседује усисивач са специјалним филтером. Чишћење се, зависно од архива, обавља у различитим временским интервалима (свакодневно: у депоу – 22%, у канцеларијама – 44%), помоћу метле, обичног усисивача и влажне крпе, са или без дезинфекционог средства. Чишћење је редовније у канцеларијама него у депоу (Графикон бр. 1 и 2).

1 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 1

 

2 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 2

            2. За одржавање хигијене руку користе се обични сапун (33%), течни сапун (100%), папирни убруси (44%), памучни пешкири (44%), док је употреба дезинфекционог средства веома ретка (22%) (Графикон бр. 3).

 

3 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 3

            3. Заштитна опрема се чешће користи у депоу (у 6 од 9 архива), него у канцеларијама (у 4 од 9 архива) (Графикони бр. 4 и 5). Од заштитне опреме запосленима су на располагању заштитна одела, маске и рукавице за једнократну употребу.

 

4 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 4

 

5 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 5

            4. Радна одела се перу код куће (33%) или у перионици установе (44%), зависно од просторних и техничких могућности архива, а храна и пиће конзумирају се у радним (56%) или друштвеним просторијама (33%), такође зависно од архива (Графикон бр. 6).

 

6 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 6

5. Превентивна дезинфекција архива обавља се једном годишње (33%) или по потреби (56%), односно тек када се уоче знаци раста и развоја микроорганизама (наслаге и колоније микроорганизама) (Графикон бр. 7).

 

7 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 7

            6. Саксијско цвеће (89%) и теписи (56%) присутни су у готово свим архивима (Графикон бр. 8 и 9).

7. Периодични лекарски прегледи, у складу са важећим законом, нису предвиђени ни у једном архиву.

 

8 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 8

 

9 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 9

На основу резултата генерално се може донети закључак да у архивима постоји свест о потреби за бољим хигијенским условима, али и да се њихов значај и утицај на грађу и људско здравље не разуме и не схвата у потпуности. Велики проблем представља и недостатак финансијске подршке од стране оснивача архива, непостојање свеобухватне законске регулативе у овој области, као и мањак особља на одржавању хигијене. У таквој ситуацији архиви користе средства са којима располажу, дајући примат хигијени радних просторија у односу на депо, и свом здрављу у односу на заштиту грађе, што је природно и разумљиво.

УПИТНИК О ОБОЉЕЊИМА АРХИВСКИХ РАДНИКА

            Упитник о обољењима односи се на болести које су у литератури идентификоване као најчешће међу архивским радницима. На упитник је одговорило 72 од укупно 661 запосленог у архивима архивске мреже Србије, односно 11% популације. Од запослених се очекивало да за свако питање, односно обољење одаберу један од 4 понуђена одговора:

1 – обољење није присутно;

2 – обољење се појавило пре рада у архиву;

3 – обољење се појавило током рада у архиву;

4 – обољење се појавило пре рада у архиву, али се стање погоршало током рада.

На основу обрађених података може се констатовати да, иако се највећи број архивских радника по свим питањима изјаснио да болест није присутна (одговори под бр. 1), за одређена обољења, значајан је проценат запослених код којих се болест појавила током рада у архиву (одговори под бр. 3), као и оних код којих су те болести присутне независно од времена појављивања (одговори под бр. 2, 3 и 4).

 

10 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 10

 

11 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 11

Обољења која су се код великог броја запослених појавила током рада у архиву (одговори под бр. 3) су: алергијска кијавица – 14,5% (Графикон бр. 10), надражајно кашљање – 22% (Графикон бр. 11), црвенило и сузење очију – 20% (Графикон бр. 12), дигестивни поремећаји – мучнина, болови у стомаку, надутост – 15% (Графикон бр. 13), сметње нервног система – мигрена и слично – 16% (Графикон бр. 14) и екстремни умор, поремећај пажње и концентрације – 22% (Графикон бр. 15).

 

12 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 12

 

13 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 13

Најфреквентније болести међу запосленима у архивима (одговори под бр. 2, 3 и 4) су: надражајно кашљање – 41%, црвенило и сузење очију – 29%, екстремни умор – 28%, алергијска кијавица – 25%, дигестивни поремећаји – 24%, сметње нервног система – 23% и тако даље (Графикон бр. 16).

 

14 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 14

 

15 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 15

Интересантно је поменути да према подацима Светске здравствене организације 10 до 25% становништва у свету болује од неког облика алергијске кијавице. С обзиром да је према резултатима овог истраживања показано да је међу архивским радницима 25% оних који болују од поменуте болести, намеће се питање колики проценат становништва у Србији пати од алергијске кијавице и какви би се подаци добили приликом испитивања целокупне популације архивских радника. Свако одступање од просека за ову или другу болест у корист запослених у архиву, указивала би на потенцијално професионално обољење! С друге стране Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким штетностима („Сл. гласник РС“, бр. 96/2010) у Прегледу послова при којима постоји могућност излагања биолошким штетностима (Прилог 1), не наводи архиве нити друге установе културе (библиотеке, музеје и слично) у чијим депоима је концентрација спора гљивица и бактерија углавном повишена и на чијим збиркама лако може доћи до појаве и развоја микроорганизама. С тога су запослени, али и збирке, у тим установама ускраћени за налагање мера заштите од микроорганизама, које би, према Закону о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005 и 91/2015), требало да буду саставни део Акта о процени ризика (члан 13. Закона).

 

16 s.petrov higijenske mere

Графикон бр. 16

            Архивска грађа је само једно од културних добара које је изложено штетном дејству прашине и микроорганизама. Многи материјали, који су саставни део културних добара, чак су подложнији атаку гљивица и бактерија од папира и мастила. Поменућемо кожу, текстил, боје и пигменти слика, икона и фресака, различити лепкови и друго. Непознавањем или занемаривањем ових чињеница, као и непоштовањем хигијенских мера, свесно или несвесно угрожавамо културно наслеђе, али и сопствено здравље.

 

 

РАД ЈЕ ОБЈАВЉЕН У:  Гласник Друштва конзерватора Србије бр. 40, Београд, 2017.

 

 

 

   

ISSN (Online) 2683-3565  

   
© 2020 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA