Разлози тешких оштећења архивске грађе су углавном у лошим смештајним условима. Овде не мислимо само на архивску грађу смештену у депоима Архива, већ и на архивску грађу у настајању регистратурама где се она ствара. Често се таква грађа смешта у неадекватним просторијама (таванским или подрумским) склоним прокишњавању или плављењу. Архивску грађу би требало чувати у строго контролисаним условима. Просторије у којима се чува морају бити суве чисте и проветрене. Оптимална влажност просторија је 40-50%, а не би смела прећи 75%. Оптимална тепература је 18-22ºЦ, а прихватљива је до 28ºЦ . Такође мора бити заштићена од јаке светлости, прашине, утицаја различитих гасова из спољашње средине и сл. Нажалост, сведоци смо наглих климатских промена температуре и влаге, наглих и обилних падавина које доводе до честих и неконтролисаних поплава . Угрожени су како природна тако и културна добра ( покретна и непокретна).
Уколико дође до промена прописаних услова под којима се чува архивска грађа, пре свега влажности и температуре, она постаје одлична подлога за развој бактерија и гљивица (Fungi). Уколико при томе изостане неблаговремена реакција примене мера превентивне заштите, долази до убрзаног развоја микроорганизама.
- Detalji
- Pogodaka: 250
Opširnije: Станојка Јегдић, Заштита архивске грађе са тешким микробиолошким оштећењима
Abstrakt: Godine 2014. Srbiju su zadesile nesvakidašnje poplave. Stradali su ljudi, materijalna, ali i kulturna dobra. Dokumentacija ustanova u ugroženim područjima pretrpela je znatna oštećena, kako zbog nepostojanja plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, tako i zbog niza propusta u zakonskoj regulativi. Primeri stradalih ustanova, ali i ukazivanje na propuste u normativnim aktima, najbolje ilustruju trenutno stanje i probleme u zaštiti arhivske i registraturske građe u vanrednim situacijama u Srbiji.
Ključne reči: Plan zaštite, vanredna situacija, preventiva, akcija u toku katastrofe, registrature, dokumentacija, arhivska garđa, registraturska građa, poplave.
CONSEQUENCES OF THE LACK OF
COMPREHENSIVE LEGAL REGULATION
IN PROTECTION OF ARCHIVES AND CURRENT
RECORDS IN EMERGENCY SITUATION
Abstract: In 2014
Keywords: Protection plan, emergency situation, prevention, reaction during a catastrophy, documentation, archives, current records, floods.
- Detalji
- Pogodaka: 324
У мају 2014. године Србију су задесиле поплаве какве нису уобичајене за ово поднебље. Страдали су цели градови и насеља, страдали су људи и њихова имовина, страдала су културна добра, покретна и непокретна. Израдом и спровођењем плана заштите у ванредним ситуацијама, као и поштовањем мера превентивне заштите, могу се спречити или бар ублажити оштећења од поплава на покретним културним добрима, међу којима је и архивска грађа. Архивска грађа појединих установа је ипак претрпела огромну штету. Пола године после, последице поплава још увек нису саниране. Да ли је могло бити другачије?
Поступајући према налогу Министра културе и информисања господина Ивана Тасовца од 15. маја 2014. године, а у складу са Одлуком о проглашењу ванредне ситуације на територији Србије, да установе заштите културних добара „све активности усмере на заштиту културног наслеђа од поплава...“, Архив Србије је, као матични архив, успоставио стални контакт са осталим архивима из архивске мреже, који су били у обавези да свака два сата извештавају о стању архивске грађе и архивских зграда ради вођења евиденције. Успостављена су даноноћна дежурства за праћење ситуације услед ванредних околности. Свака угроженост архивске грађе или зграде архива морала је одмах бити пријављена. На званичном сајту Архива могао се наћи текст под називом „Смернице за спасавање предмета у случају поплаве“ (Линк бр 1). Ниједан архив није страдао. А шта је са регистратурама?
- Detalji
- Pogodaka: 261
Opširnije: Снежана Петров, ПОЛА ГОДИНЕ КАСНИЈЕ Регистратуре страдале у мајским поплавама
