Abstrakt: Godine 2014. Srbiju su zadesile nesvakidašnje poplave. Stradali su ljudi, materijalna, ali i kulturna dobra. Dokumentacija ustanova u ugroženim područjima pretrpela je znatna oštećena, kako zbog nepostojanja plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, tako i zbog niza propusta u zakonskoj regulativi. Primeri stradalih ustanova, ali i ukazivanje na propuste u normativnim aktima, najbolje ilustruju trenutno stanje i probleme u zaštiti arhivske i registraturske građe u vanrednim situacijama u Srbiji.
Ključne reči: Plan zaštite, vanredna situacija, preventiva, akcija u toku katastrofe, registrature, dokumentacija, arhivska garđa, registraturska građa, poplave.
CONSEQUENCES OF THE LACK OF
COMPREHENSIVE LEGAL REGULATION
IN PROTECTION OF ARCHIVES AND CURRENT
RECORDS IN EMERGENCY SITUATION
Abstract: In 2014
Keywords: Protection plan, emergency situation, prevention, reaction during a catastrophy, documentation, archives, current records, floods.
- Detalji
- Pogodaka: 49
У мају 2014. године Србију су задесиле поплаве какве нису уобичајене за ово поднебље. Страдали су цели градови и насеља, страдали су људи и њихова имовина, страдала су културна добра, покретна и непокретна. Израдом и спровођењем плана заштите у ванредним ситуацијама, као и поштовањем мера превентивне заштите, могу се спречити или бар ублажити оштећења од поплава на покретним културним добрима, међу којима је и архивска грађа. Архивска грађа појединих установа је ипак претрпела огромну штету. Пола године после, последице поплава још увек нису саниране. Да ли је могло бити другачије?
Поступајући према налогу Министра културе и информисања господина Ивана Тасовца од 15. маја 2014. године, а у складу са Одлуком о проглашењу ванредне ситуације на територији Србије, да установе заштите културних добара „све активности усмере на заштиту културног наслеђа од поплава...“, Архив Србије је, као матични архив, успоставио стални контакт са осталим архивима из архивске мреже, који су били у обавези да свака два сата извештавају о стању архивске грађе и архивских зграда ради вођења евиденције. Успостављена су даноноћна дежурства за праћење ситуације услед ванредних околности. Свака угроженост архивске грађе или зграде архива морала је одмах бити пријављена. На званичном сајту Архива могао се наћи текст под називом „Смернице за спасавање предмета у случају поплаве“ (Линк бр 1). Ниједан архив није страдао. А шта је са регистратурама?
- Detalji
- Pogodaka: 57
Opširnije: Снежана Петров, ПОЛА ГОДИНЕ КАСНИЈЕ Регистратуре страдале у мајским поплавама
Abstrakt
Tehničku zaštitu arhivske građe čine konzervacija i restauracija oštećene građe. Savremeni trendovi u konzervaciji arhivske građe ogledaju se, pre svega, u upotrebi novih hemikalija, kao što su tečnost za fiksiranje, tečnost za konzervaciju i ciklododekan. Pri restauraciji arhivske građe, prednost se daje mašinskoj restauraciji, zbog samih karakteristika građe. Današnju mašinsku restauraciju karakteriše upotreba novih materijala, u koje se ubrajaju filmoplast R i arhibond, i nove opreme, od koje je najbitnije pomenuti toplu presu i vakuum sto, ali i primena novih metoda, kao što je ručno nalivanje papirne pulpe na vakuum stolu. Neizostavni deo zaštite arhivske građe je svakako preventivna zaštita. Pod preventivnom zaštitom se podrazumeva održavanje optimalnih ambijentalnih uslova, kako u depou, tako i u čitaonici i izložbenom prostoru. Održavanje optimalnih ambijentalnih uslova najbolje se postiže upotrebom klima-uređaja. Takođe, kada je reč o preventivnoj zaštiti, neophodno je pomenuti i upotrebu arhivskih kutija od neutralnog kartona, prelazak sa vertikalnog na horizontalni smeštaj građe, kao i korišćenje digitalnih oblika umesto originala.
Ključne reči: arhivska građa, konzervacija, restauracija, preventivna zaštita.
- Detalji
- Pogodaka: 77