„Нужда је мајка проналаска“ (енг. Necessity is the mother of invention), парафразиране су речи Платона у његовом делу „Република“.
У савременом свету, технологија напредује великом брзином. То се види и у архивистици где се свакодневно примењују бројне иновације не би ли се архивској грађи пружила боља заштита, а запосленима у архивима олакшао рад и повећала ефективност и ефикасност.
Међутим, некад услови не дозвољавају примену савремене технике. Разлози су многобројни, а свако ко ради у архиву или се некад бавио истраживањем, навешће бар један разлог. Некад је то непрактично, некад временски или локацијски услови не дозвољавају, а врло често је разлог финансијске природе.
Током једног истраживања у једном од архива у Србији било је неопходно фотографисати бројна документа за потребе истраживања у циљу реализације изложбе. Географска удаљеност, недостатак финансија и кратко време од 4 сата да се прегледа више кутија које садрже више стотина листова допринели су томе да се одлучимо за већ познато решење – коришћење мобилног телефона и таблета за фотографисање докумената како би их касније, без журбе, прегледали на својим рачунарима.
Две особе су радиле фотографисање својим уређајима и свако је то радио на свој начин. Различити уређаји, различити начини фотографисања, различито искуство и вештине допринеле су да се појаве различити типови слика. На пример, некад у брзини не можете да фокусирате камеру телефона па због тога слика буде „мутна“ и фактички неупотребљива, неко слика документ остављајући по пар центиметара од сваке ивице док други иду до самих ивица документа (crop), итд.
Како би се боље припремили за наредно истраживање и фотографисање архивске грађе, било је неопходно практично решити проблеме са којима смо се суочавали. Због временског фактора, тражили смо решење од компоненти које је могуће набавити на домаћем тржишту, да се компоненте физички не модификују применом посебних алата и да реализација решења, од куповине до монтаже, не буде дужа од 24 часа. Поред тога, решење је морало да обухвати и одређене, наизглед чудне али оправдане, критеријуме за употребу као што су: транспорт авионом у ручном пртљагу, да маса буде до два килограма, да се уређај не фиксира за сто у архиву или да висина не прелази 60 центиметара, да има само један носач (да не буде троножац) и да каблови који воде од камере до лаптопа не „падају“ преко докумената или на било који начин имају физички додир са њим.
Куповина на неком од светски познатих сервиса онлајн куповине са ниским ценама била је искључена због рока допремања који износи од 40 до 60 дана, а и трошкова поштарине који су за неке компоненте су били и преко 2.800 динара. Ипак, ови портали су нам помогли у тражењу доступних компоненти за које смо били сигурни да ће се због своје масовне примене наћи у Србији, што код кинеских продаваца, што на сајтовима за продају различите робе.
Наша идеја је било склапање посебног статива који ће задовољити све горе наведене критеријуме.
Да би се израдио, било је неопходно набавити следеће компоненте:
-велику „руку“ за микрофон са стезаљком која се фиксира за сто,
-малу „рука“ са хватаљком за мобилни телефон која има тешко постоље,
-бежични блутут тастер за окидање камере на мобилном телефону, компатибилан за iOS и Андроид.
Сви делови су међусобно компатибилни па тако велика „рука“ за микрофон може да се стави у тешко постоље (које је испуњено гипсом), док део који је намењен за причвршћивање микрофона може да се замени хватаљком за мобилни телефон. На другој страни, мала „рука“ може да се причврсти за сто стезаљком која долази у комплету са великом „руком“.
За потребе сликања документа, користили смо већу „руку“ јер је удаљеност између камере и документа било око 40 — 45 центиметара. Приликом коришћења мање „руке“ близина између документа и камере била је око 15 — 20 центиметара што се одразило на оштрину слике на горњим и доњим периферијама странице које су биле мутне (блур ефекат), али опет читљиве.
Фотографије које су пред читаоцима портала „Архивистика“ направљене су телефоном Xiaomi Redmi Note 8 Pro, у конфигурацији 6 GB RAM/128 GB, купљен 2020. године. Иако је званично задња камера на телефону 64 Mpx, телефон компресује фајлове у формату JPEG, снимајући их са 12 Mpx и резолуције 96 dpi производећи фајл величине до 3.5 мегабајта и односом фотографије 9:16. Приликом фотографисања није коришћено дигитално увеличавање (зумирање). Обратите пажњу и на то да ли ће камера правити хоризонталне (landscape) или вертикалне фотографије (portrait), а ми препоручујемо коришћење вертикалног фотографисања због испуњености целог простора фотографије и физичких карактеристика докумената.
Телефони који немају стабилизацију слике, пожељно је да користе бежично „окидање“ (shutter) камере на телефону које се повезује преко блутут конекције. На овај начин елиминишете физички додир и било какав потрес телефона, а што може утицати на оштрину фотографије.
Иако је овде реч о обичном фотографисању мноштва докумената за потребе брзог снимања, боља камера на телефону омогућиће и бољи квалитет фотографије. Квалитет снимљене фотографије зависи и од осветљења, па треба и на то обратити пажњу (нпр. да ли правите сенку, да ли је осветљење амбијентално или директно ка папиру па ствара одсјај од кога се не види текст, итд.).
У зависности од сређености грађе, просечна брзина приликом теста била је 10 страна у минуту за листове А4 формата. Треба имати у виду да тастер за „окидање“ камере на телефону који смо користили покреће „тајмер“ фотографисање које траје три секунде док се на појединим телефонима притиском на тастер фотографија тренутно снима без одбројавања. Задржавањем тастера за фотографију покреће се снимање видеа.
На крају и о трошковима овог решења. Цена велике „руке“ за микрофон је 999,00 динара, цена мање „руке“ са тешким постољем је 1300,00 динара, док је бежични тастер за окидање заједно са батеријом износио 400,00 динара. Укупна цена је 2699,00 динара. Треба имати у виду да се на интернету могу пронаћи и компоненте са нижим ценама, али смо у овој ситуацији били ограничени временом, па је с тога било важно да све потребне компоненте можемо наћи на територији Града Ниша ради лакшег преузимања.
Подешавања телефона, као и самог носача зависе од ваших потреба и афинитета. У тексту је дато лично искуство аутора који је ишао принципом: лако, брзо, практично, без компликовања, што мање подешавања, за све узрасте.
Вредно је напоменути да је носивост велике „руке“ до 500 грама, док је просечан телефон без маске максимално 200 грама. Такође, приликом коришћења тешког постоља, веома је важно обратити пажњу на балансирање целе конструкције јер уколико изместите тежиште постоји могућност да конструкција претежи на једну страну и падне. Нестабилност се догађала приликом коришћења тешког постоља и мале „руке“, која је била истегнута скоро праволинијски чиме је тежиште било ближе мобилном телефону. Код коришћења тешког постоља и велике „руке“, конструкција вам не дозвољава превише истезања оба крака јер захтева јак физички напор после кога може доћи до саме конструкције и искакање опруга (може бити опасно јер су натегнуте!).
На крају, аутор се нада да ће ово искуство користити онима који имају сличних проблема и позива архивисте и истраживаче да поделе своја искуства и понуде нека практична решења за различите проблеме са којима се сусрећу у свом раду.
Аутор прилога: Игор Ракић, историчар и архивиста на пословима дигитализације у Историјском архиву Ниш
Фотографије: Неда Стојановић, студент докторских студија; Игор Ракић, историчар и архивиста
- Detalji
- Pogodaka: 690