Štampa 

Историјски архив Сомбор током 2010. године коначно је добио своју Интернет презентацију и тиме изашао из неславне и малобројне групације наших архива до чијих богатстава које чувају није могуће стићи свакодневним саобраћањем кроз информационо-комуникацијске магистрале XXI века. Тиме је и свим заинтересованим и потенцијалним корисницима услуга ове установе значајно олакшан пут до проналажења потребних информација. Одмах треба истаћи да је припреми и изради овог веома значајног информативног средства претходила, што је веома значајан новитет у домаћој архивистици, и теоријска основа садржана у раду архивисте Татјане Стеванчев Услуге архива у Војводине доступне на Интернету.[1]

За израду презентације искоришћен је популаран и бесплатан (open source) софтвер Joomla CMS, који се ослања на шаблоне (template) који су сами по себи класична web дизајн решења са уметнутим кодом по Joomla стандарду, и који је нарочито погодан за сајтове које је потребно често ажурирати.

 

Организациона шема сајта је урађена веома једноставно и прегледно, без сувишних графичких детаља, тако да је кориснику омогућена лака навигација и долазак до жељених информација. Основни мени, видљив са било које странице унутар презентације, постављен је хоризонтално у горњем делу екрана, а осим линка ка почетној страници, састоји се још од четири целине (О архиву, Фондови и збирке, За архивисте, За кориснике и истраживаче), унутар којих се налазе додатни садржаји организовани у тематске подгрупе, у форми падајућег менија, који постају видљиви померањем курсора миша на неку од набројане четири целине. У линији са основним менијем налази се и поље за претрагу сајта, где је по унетом упиту могуће извршити и детаљнију претрагу.

Рубрика О архиву је подељена на следеће целине: Историјат и делатност, Нормативна акта, Извештај о раду, Планови рада,Статистика и Колектив. Историјат и делатност архива садржи текст под насловом Развој архивске службе у Сомбору где су, осим крактог историјата архива, дате и информације о територијалној надлежности, основној делатности, организационој структури, али и историјат два здања која архив данас користи. То су Крушперова палата и Пашина кула, непокретни споменици културе од изузетног значаја и под заштитом Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине. Део посвећен колективу архива, поред основних информација о запосленим, садржи и кратке биографије свих досадашњих управника и директора са хронолошким распоном управљања, затим списак бивших радника са радним биографијама за поједине од њих, као и сећања на неке од преминулих колега.

Одељак Фондови и збирке је подељен на четири целине: Архивска грађа(Архивска грађа коју чувамо, Графике фондова, Речник мање познатих речи), Регистри (Регистар фондова и збирки, Именски индекс фондова и збирки, Фондови по периодизацији, Фондови по делатности творца, Фондови по месту творца), Категорисани фондови (Културно добро од великог значаја, Културно добро од изузетног значаја, Одлука о утврђивању архивске грађе од изузетног значаја) и Дигитализација. Осим детаљних информација о архивској грађи која се чува у Историјском архиву Сомбора, нарочито треба похвалити и Речник мање познатих речи, који за циљ има лакше сналажење и коришћење материјала на презентацији и лицима недовољно упознатим са архивистичком терминологијом. Графике фондова састоје се од два документа у PDF формату у којима се налазе табеларни прикази са графиконама у боји: Број фондова и количина архивске грађе по општинама (стање на дан 31. 12. 2009.) и Сређени и несређени фондови и збирке по периодизацији (стање на дан 31. 12. 2009.) Одељак Дигитализација садржи један PDF документ са два текста Татјане Стеванчев: Дигитализација фонда Среска комисијаза конфискацију Сомбор и Дигитализација архивске грађе у Историјском архиву у Сомбору.

Део За архивисте садржи прописе из области архивског законодавства, са нацртом Закона о архивској грађи и архивској струци, чије доношење са нестрпљењем ишчекују архивисти у читавој Србији. Затим, ту је и веома важан одељак који се бави архивским стандардима са могућством преузимања код нас преведених стандарда, као и уводни текст о Препорукама Савета Европе које се односе на доступност архивске грађе са Препорукама о архивирању електронских докумената у правном сектору, Препорукама о доступности архивске грађе и Препорукама о доступности службених докумената.

Последња целина у основном менију намењена је корисницима и истраживачима и садржи  упутства за кориснике, истраживаче и стране држављане, са могућношћу преузимања образаца (за истраживаче: Матични лист корисника; Захтев за издавање архивске грађе; Захтев за копирање архивске грађе; Захтев за дигитализацију архивске грађе; закориснике: Одузета имовина; Општи захтев; Подаци из матичних књига крштених, венчаних, умрлих; Радни стаж, зараде, врста радног места; Сведочанства и дипломе; Техничко пројектна документација).

Од додатних садржаја на презентацији треба издвојити и одељак Погледајте где посетилац може погледати малу галерију одабране архивске грађе у одељку Из архивске ризнице, а која садржи Повељу Слободног краљевског града Сомбора из 1749. године, као и печате: цехова, црквених општина, насеља и села, града Сомбора, сомборских породица и школа. У одељку Погледајте налазе се још и рубрике Издања архива, е-Учионица, Преузимање и Мапа сајта. На сајт су постављени и брзи линкови где су посебно издвојена упутства за кориснике, истраживаче и стране држављане. Ту је и линк ка упутству како стићи до Архива, контакт, као и корисни линкови ка Министарству културе Републике Србије, Унесковом архивском порталу и Међународном архивском савету. Централни део почетне странице заузимају вести о дешавањима у Архиву које корисницима могу стизати и преко неког дигиталног читача уколико се изабере та опција за овај сајт захваљујући компатибилности Јoomle са RSS Feed-oм.

Узевши у обзир све наведено стиче се утисак да је Интернет презентација Историјског архива Сомбор у многоме испунила своју функицју, како својом структуром, тако и садржајем презентованих информација. Пажљива анализа сајта указује нам да је презентација брижљиво осмишљена и да је фокусирана на кориснике услуга Архива, истраживаче и архивисте, без непотребног и стихијског разбацивања материјала. Имајући у виду и да је добар део грађе која се чува у Архиву писана на латинском и мађарском језику, уочљива је и потреба израде верзија сајта, на мађарском, или макар енглеском језику, поред постојеће ћириличне и латиничне варијанте. Такође, уочавају се и минимални технички недостаци, као што су ”мртви” линкови за рубрике Издања архива, е-Учионица, Преузимање и Мапа сајта, за које, под претпоставком да су привременог карактера, можемо рећи да у крајњој линије не нарушавају коначан позитиван утисак. На крају, размишљања и анализе постојећих Интернет презентација архива у Србији на дневни ред стављају и питање њихове стандардизације као неопходан услов боље организације рада и презентовања архивске делатности у Србији.

 

 


[1] Татјана Стеванчев, „Услуге  архива у Војводини доступне на Интернету“ , у: Архивски анали: часопис Друштва архивских радника Војводине, Нови Сад, 2009, стр. 20-63.

 Прилог1Прилог2;

 Објављено: 22. фебруар 2011.